У свету...
Ватерполо за мушкарце је био међу првим тимским спортовима уведеним на Летњим олимпијским играма 1900. заједно са крикетом, фудбалом, рагбијем, полом, веслањем и надвлачењм конопца. Ватерполо за жене је постао олимпијски спорт на Летњим олимпијским играма 2000. након политичких протеста женске ватерполо репрезентације Аустралије.
Од 1973. одржава се Светско првенство у ватерполу сваке две до четири године, заједно са првенствима у пливању и скоковима у воду. Светско првенство у ватерполу за жене се одржава од 1986. Други низ турнира, Светски куп се одржавао сваке друге године од 1979. до 2002. када је померено да се одржава сваке четврте године у парној години између две олимпијске игре. На Светском купу се такмчи осам њу и скоковима у воду.
Државе у којима је јак репрезентативни ватерполо су: Србија, Црна Гора, Мађарска, Хрватска, Русија, Италија, Грчка, Немачка, Шпанија, САД, Аустралија, али и Словачка и Француска држе прикључак овој групи.
Највише успеха на континенталним (Европско првенство у ватерполу...), осталим међународним такмичењима (Светски куп, Светска лига) и светским првенствима имале су репрезентације Србије/СФР Југославије, Хрватске, Мађарске, Совјетског Савеза, Италије, Шпаније.
Клупски ватерполо се игра у многим државама јужне и источне Европе као што су Грчка, Италија, Мађарска, Немачка, Румунија, Русија, Србија, Хрватска, Црна Гора и Шпанија. У међународним клупским такмичењима, добар успех имале су екипе из Србије (истичу се Партизан Београд - 7 пута европски првак, ВК Бечеј), Црне Горе (ВК Јадран Херцег Нови и ВК Приморац), затим екипе из Италије (Посилипо Напуљ, Про Реко и Пескара), Хрватске (истичу се Младост Загреб, Југ Дубровник и Јадран Сплит), Мађарске (Хонвед, Вашаш, Орвушегетем и Ујпешт), Русије , Немачке (Шпандау Берлин), Шпаније (Барселона), а у 21. веку и клубови из Грчке постижу успехе.
Ватерполо за мушкарце је био међу првим тимским спортовима уведеним на Летњим олимпијским играма 1900. заједно са крикетом, фудбалом, рагбијем, полом, веслањем и надвлачењм конопца. Ватерполо за жене је постао олимпијски спорт на Летњим олимпијским играма 2000. након политичких протеста женске ватерполо репрезентације Аустралије.
Од 1973. одржава се Светско првенство у ватерполу сваке две до четири године, заједно са првенствима у пливању и скоковима у воду. Светско првенство у ватерполу за жене се одржава од 1986. Други низ турнира, Светски куп се одржавао сваке друге године од 1979. до 2002. када је померено да се одржава сваке четврте године у парној години између две олимпијске игре. На Светском купу се такмчи осам њу и скоковима у воду.
Државе у којима је јак репрезентативни ватерполо су: Србија, Црна Гора, Мађарска, Хрватска, Русија, Италија, Грчка, Немачка, Шпанија, САД, Аустралија, али и Словачка и Француска држе прикључак овој групи.
Највише успеха на континенталним (Европско првенство у ватерполу...), осталим међународним такмичењима (Светски куп, Светска лига) и светским првенствима имале су репрезентације Србије/СФР Југославије, Хрватске, Мађарске, Совјетског Савеза, Италије, Шпаније.
Клупски ватерполо се игра у многим државама јужне и источне Европе као што су Грчка, Италија, Мађарска, Немачка, Румунија, Русија, Србија, Хрватска, Црна Гора и Шпанија. У међународним клупским такмичењима, добар успех имале су екипе из Србије (истичу се Партизан Београд - 7 пута европски првак, ВК Бечеј), Црне Горе (ВК Јадран Херцег Нови и ВК Приморац), затим екипе из Италије (Посилипо Напуљ, Про Реко и Пескара), Хрватске (истичу се Младост Загреб, Југ Дубровник и Јадран Сплит), Мађарске (Хонвед, Вашаш, Орвушегетем и Ујпешт), Русије , Немачке (Шпандау Берлин), Шпаније (Барселона), а у 21. веку и клубови из Грчке постижу успехе.