Светско првенство у ватерполу
Светско првенство у ватерполу за мушкарце је репрезентативно такмичење које организује ФИНА као саставни део Светског првенства у воденим спортовима. Такмичење је основано 1973. и од тада до 2001. се одржавало у релативно неправилним размацима, да би се након тога прешло на одржавање сваке друге године. Највише титула првака освојила је Србија - укупно 5.
У актуелном формату тамичење броји 16 тимова подељених у 4 групе са по четири. Све репрезентације обезбеђују пласман у осмину финала, а групна фаза се игра за што бољу стартну позицију у њему. Од осмине финала па надаље примењује се класични елиминациони систем.
Европско такмичење у ватерполо
Европско првенство у ватерполу за мушкарце је репрезентативно такмичење које организује ЛЕН. Такмичење је основано 1926. и у периоду од 1947. до 1981. одржавало се сваке четврте године, да би се након тога прешло на одржавање сваке друге године. Највише титула првака освојила је Мађарска - укупно 12.
У актуелном формату тамичење броји 12 тимова подељених у две групе са по шест. Победници група обезбеђују директан пласман у полуфинале, док другопласирани и трећепласирани упарени по систему А2-Б3, Б2-А3 играју четвртфинале. Поред финалне играју се и утакмице за треће и пето место.
Мушко ватерполо на летњим олимписким играма
Ватерполо на олимпијским играма се појавио први пут на другим Олимпијским играма у Паризу 1900 године. Ватерполо за жене је први пут укључен у програм Олимпијских игара у Сиднеју 2000. године.
Систем такмичења се често мењао. До 1984. нису се играле утакмице за прво и треће место него се финални део играо у групи. Број екипа се такође мењао од 4 екипе 1900. до 16 екипа 1972, да би се од 1976. до данас број екипа усталио на 12.
Највише упеха имала је репрезентација Мађарске која је 9 пута освојила прво, а по три пута друго и треће место.
Светско првенство у ватерполу за мушкарце је репрезентативно такмичење које организује ФИНА као саставни део Светског првенства у воденим спортовима. Такмичење је основано 1973. и од тада до 2001. се одржавало у релативно неправилним размацима, да би се након тога прешло на одржавање сваке друге године. Највише титула првака освојила је Србија - укупно 5.
У актуелном формату тамичење броји 16 тимова подељених у 4 групе са по четири. Све репрезентације обезбеђују пласман у осмину финала, а групна фаза се игра за што бољу стартну позицију у њему. Од осмине финала па надаље примењује се класични елиминациони систем.
Европско такмичење у ватерполо
Европско првенство у ватерполу за мушкарце је репрезентативно такмичење које организује ЛЕН. Такмичење је основано 1926. и у периоду од 1947. до 1981. одржавало се сваке четврте године, да би се након тога прешло на одржавање сваке друге године. Највише титула првака освојила је Мађарска - укупно 12.
У актуелном формату тамичење броји 12 тимова подељених у две групе са по шест. Победници група обезбеђују директан пласман у полуфинале, док другопласирани и трећепласирани упарени по систему А2-Б3, Б2-А3 играју четвртфинале. Поред финалне играју се и утакмице за треће и пето место.
Мушко ватерполо на летњим олимписким играма
Ватерполо на олимпијским играма се појавио први пут на другим Олимпијским играма у Паризу 1900 године. Ватерполо за жене је први пут укључен у програм Олимпијских игара у Сиднеју 2000. године.
Систем такмичења се често мењао. До 1984. нису се играле утакмице за прво и треће место него се финални део играо у групи. Број екипа се такође мењао од 4 екипе 1900. до 16 екипа 1972, да би се од 1976. до данас број екипа усталио на 12.
Највише упеха имала је репрезентација Мађарске која је 9 пута освојила прво, а по три пута друго и треће место.