Ватерполо је спортска екипна игра две екипе у води којој је крајњи циљ постизање поготка у гол противничке екипе. Утакмица се састоји од четири четвртине, а екипу у води чини шест играча и један голман. Поред овога, екипе могу имати и резервне играче (до шест у већини ватерполо правила, међу којима може бити и један голман). Ватерполо се обично игра у дубоком базену (дубине најмање 1,8 m), а играчи морају поседовати велику снагу и издржљивост да би играли утакмицу.
Ватерполо је врло груб спорт. Мањи прекршаји су чести, док се већи прекршаји кажњавају искључењем од 20 секунди. Историја ватерпола као тимског спорта је почела као демонстрација снаге и пливачких вештина крајем 19. века у , у Уједињеном Краљевству, на рекама и језерима Енглеске и Шкотске), где су водени спортови и трке биле одлика сеоских слава и фестивала. Претеча ватерпола је спортска игра која се развила 1869. године захваљујући настојањима спортских стручњака, да у једнолични програм пливања унесе више живости. Утакмица која се тада одиграла врло мало је личила на данашњу, али је привукла већи број омладине. Игра је названа foot-ball in the water (фудбал у води). Пошто је игралиште било без голова, задатак играча једне екипе је био да лопту положе на сплав противничке екипе. Голман је стајао изван игралишта и бранио је гол скачући са на противничког играча који је покушао да стави лопту на платформу. Годину дана касније Лондонски пливачки савез формира комисију са задатком да изради правила игре. Прва званична утакмица по новим правилима одиграна је у Кристалној палати 1874. Популаризацији је допринео веслачки клуб Борнмут који је 1876. године одредио величину игралишта од 50 јарди и две екипе по 7 играча, једног главног и двојицу помоћних (линијских) судија.